6.MAJ-9.MAJ-12.MAJ: Dani svih naših pobjeda

6.MAJ-9.MAJ-12.MAJ: Dani svih naših pobjeda

  • Iza nas su tri značajna dana i tri veoma važne proslave koje smo većina nas na ovaj ili onaj način obeležili. Svaki od tih dana nosi u sebi (mnogo više nego što smo svesni) puno simbolike, istorijskog sećanja, emocija, posebnog i dodatnog značenja, međusobne povezanosti i nadasve velike važnosti za srpski i ruski narod.

Da ih brzo ne zaboravimo, kako to obično biva, jer smo već okrenuti starim brigama i novim aktivnostima, potsetimo se ukratko, šta za nas predstavljaju pomenuti datumi iz naslova ovog teksta:

  • Maj – Đurđevdan – Dan velikomučenika i pobedonosca Svetog Georgija zaštitnika mnogih srpskih porodica, kao i ruskog glavnog grada Moskve i generalštabna slava vojske Srbije
  • Maj – Međunarodni dan Pobede nad fašizmom, sa centralnom i njavažnijom proslavom pobedničke i oslobodilačke vojske i njene pobede u 2. svestkom ratu, koja se dešava u Rusiji, u Moskvi na Crvenom trgu, ali i u Donjecku i Lugansku, i mnogim evropskim gradovima
  • Maj – Sveti Vasilije Ostroški i Tvrdoški – veliki srpski svetac i čudotovrac,  i Dan slavne vojske Republike Srpske

Kada bi imali uslov da moramo da  nađemo i izgovorimo samo jednu jedinu reč kojom bi se najbolje opisalo značenje i simbolika, i sa njom povezala sva tri datuma verovatno bi najprikladnija reč bila: POBEDA!

Krenimo redom. Ovogodišnje obeležavanje Krsne slave vojske Srbije u generalštabu 6.maja jasno pokazuje da se vraćamo svojoj slavnoj tradiciji uz rast poverenja u dve najpoštovanije institucije od strane naroda – Crkvu i Vojsku koje se obeležavanjem slave dodatno povezuju i ulivaju nadu svom narodu da smo i dalje dostojni svojih predaka.  Istovremeno nas slava srpske vojske podseća i na slavne Pobede nad svim agresorima koji su kidisali na Srbiju tokom milenijumske istorije, uključujući i one dve ogromne bitke 1389. i 1999. koje naravno nismo izgubili jer su nekada davno lažni istoričari Zapada nametnuli svoju istinu i promenili nam istoriju isto kao što nas danas lažu i na svoj način tumače događaje, zamenjujući teze. Ako nismo bili lično u prilici da proverimo istinu iz 1389. svi koji su se borili na Kosovu i Metohiji znaju istinu iz 1999.

Pored slavnih srpskih pobeda sažetih u besmrtnom vitezu Svetom Georgiju pobedonoscu i Đurđevdanu tu je najslavnija i najveća svetska Pobeda dobra nad zlom, svetlosti nad tamom, Istoka nad Zapadom, istinom nad laži, najveća i najteža u istoriji ratovanja pobeda ruske vojske nad svim silama fašizma u 2.svetskom ratu, oličena u Danu pobede 9. maja u kom su zajedno i Moskovska bitka, i Staljingradska bitka, i Kurska bitka i bitka za Berlin i sve slavne pobede ruske vojske i pobede njenih saveznika gde je bio i ponosni i hrabri srpski narod sa svojim pobedama.

Pobeda slavne vojske Republike Srpske u odbrambeno-otadžbinskom ratu 1992.-1995. je toliko velika i toliko slavna da je niko nikada neće moći umanjiti ili ukaljati imajući u vidu kolike su svetske sile stale iza naših neprijatelja na terenu koji su hteli da satru srpski narod, otmu srpske teritorije i unište ime Srbinovo. Pobeda je izvojevana herojstvom, sabornošću i odlučnošću celokupnog srpskog naroda i  pokazala je svima da su čuda moguća poput dela Svetog Vasilija čudotvorca na čiji je dan 12.maja stvorena i proslavlja se Vojske Republike Srpske. Povezanost je više nego jasna. Kad već pišemo o stalnoj istorijskoj povezanosti podsetimo se i da su uz dobrovoljce iz Srbije i Crne Gore u  odbrambeno otadžbinskom ratu bili najbrojniji ruski dobrovoljci.

Tri pomenuta dana su iza nas, tri slavne vojske i tri pobede – jedna do druge poređane kroz istoriju i danas stoje u pravilnom formacijskom razmaku između njih:

Vojska Srbije  –  Vojska Rusije  –  Vojska Republike Srpske

  1. 5.          –            9.5.          –          12.5

Naravno, centralnu i najvažniju poziciju drži najveća i najmoćnija Ruska vojska koja svojom snagom obuhvata, obavija i jednako čuva oba svoja bratska krila, i desno krilo – Vojsku Srbije, i levo krilo- Vojsku Republike Srpske.

 

Kada bi potražili novu reč koja bi najviše konkurisala reči POBEDA bila bi to svakako reč SLOBODA jer su pobeda i sloboda toliko povezane i neraskidive jedna od druge baš kao i sama dva bratska naroda, srpski i ruski. I vojska Srbije tokom cele svoje istorije kao i sam velikomučenik Georgije tokom svoga ovozemaljskog i duhovnog života sveca uvek su se borili za slobodu svoga naroda i slobodu Hrišćana. Ruska vojska i ruski narod su svojim nadčovečanskim delima doneli slobodu od fašizma ne samo svojoj ”Rođini” nego i porobljenim narodima Evrope proterujući Hitlerovu čizmu i oslobađajući ih od stege Nemaca i njihovih saveznika. Vojska Republike Srpske je nošena najsvetlijim tradicijama srpske vojske, objedinjena na vrednostima oba slobodarska pokreta, i narodnog kraljevog i partizanskog, sjedinjena i odlučna, odbranila svoj narod i teritoriju, ostvarila Pobedu i donela Slobodu i svetlost zvanu : Republika Srpska. Zajednički imperativ za sve pobede je bio: doneti slobodu jednako za svoj narod kao i za svoju braću u Hristu!

PRAVO I PRAVDA – i zemaljska i nebeska – namirene su na kraju kroz ove tri slavne pobede koje simbolizuju sve pobede nad neprijatljima, onih koji su se branili od agresora, pobedu slabijeg nad jačim, pobedu tlačenog, ubijanog i mučenog nad svojim ubicama, pobedu žrtve nad dželatom, a sve zarad  borbe za slobodu. Na kraju time je ŽIVOT pobedio SMRT, i bezbroj smrti pod Staljingradom i pod Lenjingradom ili Kurskom,  u Jasenovcu, na Drini i Kozari, širom Srbije i Srpske nisu bile dovoljne da pobede život, naprotiv kako je Sveti Georgije večno poživeo nakon mučeničke smrti, kako Sveti Vasilije svojim bezbrojnim isceliteljskim i drugim čudima već vekovima pokazuje da je živ, tako i milioni stradalih širom Rusije i Srbije, desetine hiljade stradalih u borbi za Republiku Srpsku ili hiljade stradalih za odbranu Kosova i Metohije u poslednjim ratovima nisu bile uzalud, jer se iz smrti rodio i stalno s rađa novi život. Ali pravi život se rađa samo dok smo kao naslednici stradalih spremni i odlučni po svaku cenu da sačuvamo svoje, da ih ne izneverimo i ne izdamo.

PRAVDA, SLOBODA, PRAVO I PRAVDA, SMRT I ŽIVOT, te velike i najskuplje reči srpskog i ruskog naroda daju i SMISAO NAŠEG POSTOJANJA i pokazuju da ništa nije bilo uzalud. I da i 6. i 9. i 12.maj nisu samo tri obična prolećna majska dana poređani jedan do drugog, već se u njihovom značenju jasno može videti videti da su to dani svih naših zajedničkih pobeda i da su oni osnova i za 9. januar i 15. februar i za Vidovdan i Mitrovdan i svu simboliku koju nam ovi datumi nose s obe strane Drine.

Setite se ovoga ako se ikada zapitate ili budete zbunjeni i neodlučni u vezi našeg Kosova i Metohije, u vezi naše Republike Srpske, u vezi bilo koga Srbina i zemlje Srbinove koja je ugrožena i koju treba braniti i odbraniti od agresora, ako bilo ko bilo kada poželi ponovo da je uzme, da nam je otme ili promeni njen status. Odnosno ako bilo ko od nas poželi nekom nešto što je naše da ponudi i (ma kako to opisujući i pravdajući) da ustupi ili preda.  Kosovska bitka nije mit, kao što ni proboj solunskog fronta, Besmrtni puk ili Mitrovdanske ofanzive nisu mit. Vremenska razlika između događaja ili njihova distanca u odnosu na sadašnjost ne umanjuje njihov značaj – naprotiv, život posle smrti je večan što je Hrist pokazao i dokazao svojim Vaskrsenjem, kao i veliki svetitelji koji nas na to stalno podsećaju. Isto kao kao i slavne POBEDE i teško osvojena SLOBODA, koje nas obavezuju ali i čine ponosnim što smo pripadnici baš srpskog ili ruskog naroda. Ta činjenica je najveći problem naših neprijatelja – kako da izbrišu naše pobede i našu slavu a svoja zla i svoju nepravdu, i da slome nepokoreni, slobodarski i pobednički srpski i ruski narod? Znaju oni dobro da to mogu ostvariti samo našim porazom.

Pripadnost onima koji su uvek bili na strani pravde i koji su se žrtvovali za slobodu je naša sudbina, a da li smo dostojni predaka uskoro ćemo imati priliku da ponovo proverimo – naravno ne svojom voljom – jer nam kao i uvek u istoriji izazove i sukobe nameću  drugi. Zato, ne bojimo se i budimo odlučni sutra poput naroda Donbasa danas, u predstojećoj odbrani Kosova i Metohije i Republike Srpske, po svaku pa i najvišu cenu. Jer te bitke ne možemo izgubiti kad smo na strani Hrista i kad je s nama naš ovozemaljski zaštitnik sa Istoka, i sav slobodarski svet. Na to nas sve opominje Majka pobede na Mamajevom kurbanu, beli krstovi na vojničkom groblju u Sokolcu, sve grobnice i stratišta od Cera i Kolubare preko Kosova i Metohije do Jasenovca, Kozare, Kragujevca, Drine i Beograda. Opominju nas to i naša deca i unučad i još nerođeni naslednici jer kakav će njihov život biti bez slobode, pod okupacijom i u porazu! Zato budimo dostojni, hrabri, saborni i odlučni pred događajima u Republici Srpskoj i KiM koji nam slede, da bi i dogodine i svake naredne godine ove i druge proslave koje slavimo i dalje bili slavni dani svih naših pobeda!

 Jovan N. Šipovac

 

 

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar